У прошли петак, уз скромне поклоне, у пензију је испраћен Ненад Торбица, искусни возач специјализованог возила за чишћење канализационе мреже ВОМА, због које је давне 1999. године запослен у а.д. „Водовод и канализација“ Бијељина.
Ненад Торбица је као возач, за 41 годину радног стажа, возио готово све врсте камиона и аутобуса који су за његовог животног вијека били вожени на нашим просторима. Од камиона на какањском руднику до аутобуса сарајевског Центротранса прије 1992. године.
„Од свих последњих 26 година стажа, које сам провео у а.д. „Водовод и канализација“ Бијељина, у сјећању су ми највише остала дружења са колегама у периоду од 1999. до 2006. године, када смо били смјештени у кругу бијељинског Водоторња. Била је то нека специфична пријатељска атмосфера са пуно смијеха до суза, са шалама на рачун свих из те екипе, без било чије љутње. После те 2006. године смо подијељени на више локација и изгубила се та присност коју смо до тада имали.
У животу сам до сада имао два животна почетка. Један када сам се као млад оженио и са 22 године (1982.) започео да стварам своју породицу и свој дом а други почетак је био 1992. године када сам морао опет почети све из почетка као избјегло и расељено лице у Бијељини.
Сада ћу у пензију и то ће вјероватно бити још један мој нови почетак. Син и кћерка су ми са мном у Бијељини, син је већ створио своју породицу а надам се да ће то ускоро и кћерка.“
Овако је, у петак, о свом животу причао, од прије неки дан пензионер, Ненад Торбица, дружећи се у великој сали Управне зграде а.д. „Водовод и канализација“ Бијељина са својим дојучерашњим радним колегама.
Торбица је изразио захвалност свим својим колегама а посебну захвалност генералном директору Владимиру Љубојевићу који је уприличио ово дружење њему у част.
Надамо се да ће Ненад Торбица још дуго година мислити на нас, своје бивше колеге и да ће нас се сјетити макар сваки пут када погледа на свој часовник, који му је од стране његове Службе уручен на дар.
0 коментара